Mojsinje – Kapija Srbije

  • Štampa

Jedna od četiri Svete srpske Gore, Mojsinjska – dvadesetak kilometara od Kruševca, sa 77 svetinja iz Doba Cara Lazara, čudesno povezuje žitelje Ćićevca, Ražnja, okolnih sela i poklonike iz različitih srpskih gradova….Vezuje tradiciju sa budućnošću nitima Sveto-Lazareve Srbije, Željom da Mojsinjska Gora – postane nacionalni park. Krije mnoge tajne i nepresušni je Izvor i inspiracija istraživača.

Mojsinjske planine se prostiru s obe strane Južne Morave, od Kruševca preko Stalaća do Đunisa, sastajališta Južne i Zapadne Morave…

Arheolozi i istoričari smatraju da je pravo graditeljstvo ovde počelo tek posle Maričke bitke 1371. godine, kada monasi pred najezdom Turaka, bežeći iz južnih krajeva Srbije i čak i iz Bugarske i Grčke, nalaze utočište kod kneza Lazara Hrebljanovića.

Srpska Sveta gora, sa brojnim materijalnim tragovima srednjovekovnog života, crkvama i crkvištima, izvorima „svete vodice“ za koje se veruje da imaju lekovitu moć pa su i često odredište savremenih hodočasnika. Gora je nastala kao novo kultno monaško središte, gde su monasi, izbegli iz južnih krajeva, počeli da podižu nove bogomolje. Do sada evidentirane, najznačajnije su, po očuvanosti i po arhitekturi, crkva sv. Marka na potezu Jakovac, sv. Arhandjel i sv. Petka kod Stalaća, sv. Jovan u Stevancu, sv. Nikola i sv. Nedelja u Braljini…

Kapija Srbije jedno je od čudesnih mesta saborovanja srpskog naroda. Bogata je istorija novoobnovljenog srednjovekovnog Manastira Usekovanja Glave Svetog Jovana Krstitelja kod Stalaća.

Čudesnim stazama kroz šumu u kojoj je sve lekovito, zemlja prepuna minerala, izvori Svete vode, lekovite trave i jedinstvena u Evropi a retkost u svetu – divlja ciklama. Biolozi tvrdi da je ima još na Himalajima i da leči najteže bolesti.

I sama reč je ovde lek, zato se pažljivo izgovara, jer obavezuje!

Ako je od Srca, i ako je molitveno podržana – podiže i zaboravljene.

Knjiga Života ispisuje neobične ljudske priče, koje se svakako oslanjaju na Zavet Svetog Cara Lazara, da pruži utočište monasima-sinaitima, koji su pred najezdom Turaka, došli na Dvor Lazarevića.

Na obroncima Mojsinjske Svete Gore, uz Moravu, srpsko selo živi život sa sve manje stanovnika, omladinom koja radije odlazi u velike gradove… Ovakva je i slika Stalaća. Nekada je ovde bilo selo Stevanac…

Do Kapije Srbije, stiže se pokajanjem, željom da se smisao tradicije razume, sačuva…

Da ovi divni predeli postanu tražena i omiljena turistička destinacija. Da se mladi ovde okupljaju, bave sportom i organizuju škole u prirodi!

OVO JE KAPIJA SRBIJE, JEDNA OD 77 SREDNJOVEKOVNIH SVETINJA IZ DOBA CARA LAZARA U MOJSKINJSKOJ SVETOJ GORI!

U manastiru Usekovanja Glave Svetog Jovana Krstitelja kod Stalaća u Mojsinjskoj Svetoj Gori, svake godine se na ovaj praznik okuplja verni narod ovog kraja i osveštava slavski kolač u čast Svetog Jovana.Narod ovde zna puno priča, i kako je odumrlo nekadašnje selo Stevanac, i kako se meštani trude da se vrate pravim i trajnim vrednostima, da se izmire, pokaju i vrate Crkvi.Meštani su obeležili nekadašnja crkvišta, uredili staze i prilaze izvorima lekovite vode.

Prema rečima nadležnog sveštenika Gorana Radivojevića, narod se sa sveštenstvom ćićevačkog namesništva kome svetinja pripada, trudi da očuva tradiciju svetosavskih sabranja i obnovi Mojsinjsku Svetu Goru sa 77 crkava i crkvišta iz Doba Cara Lazara.

Želja kolačara Darka Nastića, koji živi i radi u Beogradu, a rodom je iz ovih krajeva, je da se tradicija nastavi i da se pažljivo prolazi kroz Kapiju Srbije..

Vojnik treba da bude uvek primer, a Pravoslavlje je nepresušni Izvor Istine, Pravde i Dobrote, smatra budući kolačar profesionalni oficir Kasarne „Car Lazar “ iz Kruševca, Blaže Aleksov.

Istraživačima, istoričarima, arheolozima, biolozima, planinarima, upućen je poziv da upoznaju lepote Mojsinsjke Svete Gore – bogate vodom, šumom i lekovitim biljem.

Priroda je zaista lepa i ko jednom dođe, ponovo se vraća u Mojsinjsku Svetu Goru, kaže studentinja, Stefana Radivojević.

Mojsinjsko-poslonski kompleks rasprostire se na površini od oko 150 kvadratnih kilometara gotovo netaknute, na momente i divlje prirode.

Malo je poznato da je podloga Mojsinjske i Poslonske planine čvrsta stenska masa i da se ubraja u najstarije masive u Srbiji.

Uprkos desetinama kilometara prirodnog bogatstva sa brojnim srednjovekovnim gradjevinama – duhovnim draguljima, Mojsinjsko-poslonski kompleks još uvek nije turistički biser. Da li će postati? Ko će čestito ispuniti Carev Zavet i kako dostojno proći kroz Kapiju Srbije….?

izvor:rtk.rs