Free Premuim Templates by BIGTheme

Kožetin (Aleksandrovac) - Kako je Aleksandrovac dobio ime?

Ocena korisnika:   / 9
NajlošijeNajbolje 

Izvor fotografije muzejzupe.org.rs

Za vreme vladavine Turaka Srbijom, i pored veoma teških uslova za opstanak, mala grupica Župljana želela je da ima svoju crkvu kako bi se kod iste mogli okupljaju, Bogu mole i sačuvaju svoje običaje i veru. Kada su uspevali sami da crkvena obeležja podignu, turske vlasti bi ih odmah po saznanju spaljivali i sa zemljom sravnjivali.

Ova grupica Župljana bila je uporna da podigne crkvicu. Imali su sreću da jednoga dana turskog bega zateknu dobre volje i on im je dozvolio da podignu crkvicu koja obuhvati jedna volovska koža. Župljani su odmah, sa zadovoljstvom prihvatili uslov koji im je beg postavio. Ubrzo su zaklali dobrog vola i od kože opkrojili neprekidnu oputu kojom su ogradili veliku površinu zemljišta na kome će se crkva graditi.

Kada su radovi beć podmakli, turski beg je iz radoznalosti došao da vidi koliko će crkva biti velika. Videvši da će crkva velika biti, shvatio je prevaru, više mudrost Župljana, ali nije želeo gradnju crkve zaustavi, jer je dao reč za njenu veličinu. Naravno, beg je mislio samo na površinu cele volovske kože.

Crkva je bila lepa, velika i jedinstvena na čitavom području. Oko nje se, ubrzo, počelo formirati naselje pa se počelo razmišljati i kako ime mestu da se nadene. Legenda kaže da je po volovskoj koži i mestu nadenuto ime – Kožetin.

Po drugom kazivanju, ovo mesto je nekada bilo poznato kao veoma pogodno za štavljenje kože za opanke i druge Kožarske proizvode. Štavljenje je vršeno pomoću ceđa i kreča u specijalnim jamama – serijama, kojih i dan danas ima. Postoji verovanje da je i po štavljenju koža mesto dobilo ime – Kožetin.

Prisutno je i treće kazivanje o dobijanju imena Kožetin. Sva mesta u vinorodnoj Župi započela su da se formiraju u vreme osnivanja srpske države pod Nemanjićima. Kada je nemanja podigao manastir Studenicu, on je Studenici svojom Poveljom dao mnoga imanja u Župi. Da bi radnici koji su radili na imanjima, u vinogradima, imali crkvu u kojoj će se bogu moliti, manastir Studenica je u ataru današnjeg Kožetina podigla svoj metoh. Crkva je ovde osvećena na Preobraženje. Ovom činu prisustvovao je veliki broj manastirskih radnika. I pored najbolje volje, jedan broj radnika nije mogao da odsustvuje sa imanja i prisustvuje osvešćenju crkve. Ovi koji su imali čast i sreću da prisustvuju osvešćenju crkve, kada su se na imanja vratili onda ovi što nisu bili stali su ih saletati pitanjima – kakva je, kolika je, je li crkva lepa...? I tada je neko odgovorio: „Crkva je lepa i velika ko Željin“. Legenda veruje da je od reči „ko Željin“ došlo do imena najpre Koželjin, a kasnije sažimanjem „lj“ u „t“ došlo se do imena – Kožetin.

Iz jednog dokumenta Arhiva Srbije (As – MUD – P – X – 113 – 1882), građani varošice Kožetin pišu Milanu Obrenovića, kralju Srbije, 27. maja 1882. godine, gde između ostalog kažu i sledeće:

„Vaše veličanstvo, premilostivi gospodaru, vreme nosi breme, a vreme i menja breme!

Vreme je bilo kada su naši preci i njihovi sveštenici morali se kriti od turskog zuluma po planinama i gudurama i tamo podizali hramove i bogomolje, pa makar koliki oni bili samo da sačuvaju veru i da neugine pravoslavlje. Tada i u to vreme ovdi u Kožetinu naši stari pričaju da su Turci crkvu raskrili i u nekoliko razorili, no mučeni narod sa sveštenstvom ipak da bi veru sačuvao, pokrio je istu goveđom kožom i u njoj se pričešćivao, po čemu se ovo mesto i prozvalo Kožetin“

Posle oslobođenja kruševačke nahije od Turaka, u narodni sud u Kruševcu, iz Kožetina je izabran Ilija Bogosavljević.

Kožetin je 1. marta 1880. godine proglašen za varošicu, a 19. juna 1882. godine, po Aleksandru Obrenoviću, Kožetin je promenio svoje ime u Aleksandrovac.

Imajući u vidu značaj Kožetina u prošlosti Župljani su bili opet učinili veliki gest – zadržali su i ime Kožetin, za neselje koje se nalazi u produžetku Aleksandrovca.

Legendu kazivali: Lazar Marjanović, učitelj u penziji iz Trnavaca, Milutin Andrejić, učitelj u penziji iz Aleksandrovca i Stojan Todorović, istraživač istorijske građe iz Kruševca

Share

The best bookmaker bet365

The Best bookmaker bet365 Bonus