BOTUNJSKA Poljanapripadala je ranije selu Botunji, a manjim delom vinogradarima iz planinskih sela Brzeća, Radmanova, Žareva, Ribara i Gokčanice. Posle napada filoksere, meštani Botunje su prodali svoje podrume Brzećanima. Sada ovo naselje ima oko trideset pet podruma.

BOĆKA Poljanadobila je naziv po poljoprivrednicima iz sela Boće u okolini Studenice. Sada ima oko petnaest zgrada.

BORJE Veliko i Malo– dve poljane sasvim blizu jedna druge, leže na zaravni usred vinograda. Pored njih vodi lepi put za Drenču, Ržanicu i dalje. U Velikom Borju ima pedesetak, a u Malom Borju četrdeset vinogradarskih zgrada većinom vinogradara iz Rakoša, Jošaničke Banje, Jelakca, Grčaka i Pleša. Zbog povoljnog položaja, blizine Aleksandrovca i puta, obe poljane se brzo preobražavaju u stalno naselje.

CRVENA JABUKADve poljane u neposrednoj blizini. Jedna je na temelju kose, a druga na njenoj padini. I u jednoj i u drugoj ima po dvadeset pet do trideset podruma. U Maloj Jabuci vinograde imaju poljoprivrednici iz sela Trešnjevice, Lepenca, Oštrića i Šošića, a u Velikoj Jabuci iz Velike Drenove, Tršanovaca i Livađa.

DRENČA Poljana – je na kraju sela Drenče. Blizu je nove crkve. Ranije je bila odvojena od sela, koje se kasnije širilo u pravcu Poljane i uvuklo se u seosko naselje. Ova poljana je ranije pripadala i Drenči i meštanima planinskih sela. Zemljoradnici iz Planinskih krajeva sada i prodaju ili se u njih stalno naseljavaju. Još odoleva vremenu petnaest zgrada vinogradara iz Pleša, Bzenice i Rogavčine, koji u blizini imaju svoje vinograde.

GOLUBOVACje manja poljana. U njoj se nalaze podrumi poljoprivrednika iz sela Vrbnice. Ima oko dvadeset zgrada.

JARUŠKA Poljana – je izvorišnoj čelnici potočića oblika jaruge. Zagrljena je vinogradima. Jaruška Poljana pripada poljoprivrednicima iz Crne Glave, Rakovca i DŽamića, zaseoka Velike Vrbnice, koji imaju sto zgrada sa dve stotine podruma. Kako se nalazi do samog Aleksandrovca i na putu gde se podižu svakim danom nove kuće, Jaruška Poljana se sve tešnje povezuje sa gradom.

JEŽEVICAOva Poljana podignuta je sa desne strane Bakljanskog potoka i okružena je vinogradima sa svih strana sa kojih se dobija veoma kvalitetno grožđe. U ovom naselju sada ima oko šezdeset zgrada vinogradara iz dvanaest naseljenih mesta: Male Vrbnice, Velje Glave, Jošanice, Boturića, Jelakca…

KALUĐEROVO BRDOpoljana koja je dobila ima po kaluđerima iz manastira Studenice, koji su ovde imali oko trideset hektara vinograda. To su ranije bili njihovi podrumi koji su kasnije prešli kupovinom u vlasništvo ljudima iz priplaninskih sela. Sada je ovde četrdeset zgrada vinogradara iz Pleša, Ploče, Jelakca i Rokca.

KRUŠEVICAU Župskom vinogorju ovo je najveća Poljana i ne samo to, ona je po predanju najstarije naselje vinogradara. O tome postoji zapis u jednoj povelji u manastiru Studenici. U Kruševici sada ima oko tristotine podruma, amfiteatralno poređanih po stranama u izvornoj čelnici jednog vodotoka, koji utiče u Rakljansku reku. Zbog povoljnog položaja u sredini vinogradarskog kraja – Kruševica je privukla ljude iz mnogih planinskih mesta, a najviše iz Milentije, Budilovine, Osredaka, Grada, Krive Reke. Dobrim, ali smoničavim putem preko prevoja povezuje se sa centrom Aleksandrovca. U centru Poljane nalazi se bunar sa vodom, odakle vinogradari koriste vodu za prskanje vinograda.

LUKAREVINAje podignuta u vrhu doline jednog potočića. Sastoji se od šesnaest zgrada. Ovde podrume imaju meštani sela Velje Glave i Leskovice. Neposredno oko naselja su voćnjaci, a na obližnjim stranama se nalaze vinogradi.

Deo starih podruma u poljani Lukarevina je restauriran i zakonom zaštićen.

MARKOVINAje na blagim padinama okrenutim prema dolini Ržaničke reke. Zgrade su na dodirnoj liniji pošumljene strane i vinograda. Vinogradari, koji ovde imaju dvadeset zgrada, su iz Jelakca i Lipovca.

PARČINSKA POLJANApripadala je ranije ljudima iz Parčina, ali su se kasnije u nju naselili planinci

POKRPPoljana izgrađena ispod sela Botunje, baš tamo odakle počinje s jedne strane Župsko vinogorje. U ovoj poljani ima oko sedamdeset zgrada sa sto dvadeset podruma. U ovoj poljani svoje podrume imaju mahom zemljoradnici iz Vlajkovca, Brzeća, Lipovca, Žareva, Graševca i Grabovnice.

PRIBOJEVACPoljana Pribojevac se nalazi na desnoj strani vodotoka koji utiče u Rakljanski potok. Okružena je vinogradima na Vijaku, Selištu i Slatini. U njoj se nalazi trideset zgrada vinogradara iz Krive Reke, Livađa i okoline Jošaničke Banje. Narodno predanje vezuje ovu Poljanu za srednji vek i kneza Lazara, što govori da spada među veoma stara naseljena mesta u Župi. Prema predanjima u Pribojevcu, rezidenciji poljani, knez Lazar je imao vinograde i u lov dolazio, “a tu se negde u Selištu između Raklje i Pribojevca rodio”.

RAKLJA Velika i Mala – Dve su Poljane i u neposrednoj blizini na levoj strani Rakljanskog potoka. Prva je do potoka, a druga je pri vrhu strane. U Velikoj Raklji je trideset zgrada poglavito vinogradara iz Jelakca, Raštenovice i Trsja. Mala Raklja je znatno veća: broji preko sto zgrada sa dve stotine podruma. Vinogradari su iz Ploče, Pleša, Rogavčine, Stanišinaca, Koznice…

SMONICA – Vinogradarsko naselje naslonjeno na bok varoši Aleksandrovac. I njeni vinogradi dopiru skoro do aluvijalnih ravni po kojoj se širi grad. Poljana Smonica je porećana na donjim i srednjim delovima strana koje su sve pod vinogradima. U Smonici je sada oko šezdeset podruma zemljoradnika iz nekoliko sela: Krive Reke, Rakovca, Jošaničke Banje, Strmenice, Pleša i Koznice. Donji deo ove poljane srasta u grad, jer vinogradari podižu veće i lepše kuće u koje se stalno naseljavaju.

STANJEVO Donje i Gornje – Vinogradarske Poljane, jedna drugoj uz bok podignuta na padinama koje se blago spuštaju prema ravni Kožetinske reke. U Velikom Stanjevu ima četrdesetak, a u Malom Stanjevu tridesetak podruma, većinom vinogradara iz Pleša, Rakovca, Jošaničke Banje i Stanišinaca.

STARAČKA Poljanapodignuta je na brežuljku u ataru sela Starci. Ovde se podrumi renuiraju, jer njihovi vlasnici grožđe prerađuju kod svojih kuća.

VUKOV DOje na temenu vinogradarske kose. Samo naselje je na najuzvišenijoj tački koja dominira dolinom Kožetinske reke i Aleksandrovcom. U naselju je grupisano trideset zgrada vinogradara iz Pleša, Rogavčine i Stanišinaca.